Dok se u prvoj elektronskoj zbirci "Nešto diše u mojoj torti" nije moglo naići na ilustracije, drugu zbirku novogodišnjih priča strave i užasa, "Nešto diše u mojoj tortII" ilustracijama je obogatio Relja Antonić, mladi umetnik iz Šapca.
Relja Antonić je rođen u decembru 1988. godine u Šapcu, gde je završio i Gimnaziju. Upisao je dizajn i grafiku, mada namerava da se posveti sedmoj umetnosti. Bavi se crtanjem, slikanjem, pisanjem i stripom. Trenirao je kendo i treniraće ga ponovo.
Rado će priznati da je nefunkcionalan u
prostoru-vremenu, a i dalje nije siguran koju od svojih ideja ili koji od
započetih tekstova da pretoči u svoj prvi roman (mada su pojedini tekstovi
postali zasebni, rastući entiteti koji se sami ispisuju). Ima iza sebe niz
pripovedaka, ali nije objavljivan još od osnovne škole. Takođe, ima oko sebe
krug sačinjen od nekolicine pisaca s kojima se dopisuje (i to na pravoj
hartiji) i takmiči ko je ostao više anoniman. Moguće je da ipak na neki način
sarađuje sa društvom “Lazar Komarčić”.
Autor je jednog kratkog (i buđavog) filma kog se
upravo sada odriče, i drugog, na brzinu skarabudženog, koji planira da
rimejkuje i (malčice) popravi. Uradio je nekoliko serija portreta i (uglavnom)
karikatura ljudi u šabačkom Irish Pub-u i dece na slavlju megamarketa Roda, i
za to mu je čak plaćeno. Takođe je ilustrovao zbirku poezije šabačkog autora
Željka Pantelića, i za to mu je, takođe, plaćeno. Nada se da će mu jednog dana
biti plaćeno za ilustracije i ulja na platnu koja priprema za prodaju.
Relja i dalje živi u Šapcu (na žalost, ili na sreću) i
očekuje da stekne uticajne poznanike koji bi ga častili pićem.
Krmapus diše u mojoj torti
Pored ilustracija, Relja je priložio i priču "U planinama, tama" koja će ubrzo biti objavljena na našem blogu, a nestrpljivi je mogu pročitati i u zbirci.
Нема коментара:
Постави коментар