U duhu novogodišnjih praznika, bacićemo pogled na nedavno objavljenu antologiju novogodišnjih horor priča „Nešto diše u mojoj torti“.
Antologija predstavlja prvi realizovan projekat kružoka sastavljenog od devet autora i autorki, a kako smo saznali, ne i jedini.Elektronska antologija horor priča sa zajedničkim motivom novogodišnjeg masakra plod je zajedničkog rada devet autora (Andree Baskin, Borisa Mišića, Gorana Segedinca, Igora Ivaniševića, Ivice Milarića, Milke Knežević Ivašković, Radoslava Slavnića, Saše Robnika i Stevana Šarčevića).
U planovima za budućnost autori navode još jednu antologiju, ovog puta sa drugačijim objedinjujućim motivom, a i u drugačijoj formi – štampanoj.
No, posvetimo se ovog puta „Torti“. Iza krvave naslovnice koja prkosi svim zakonima estetike i najavljuje stravu koja nas očekuje na stranicama ove antologije, nailazimo na mistični, ali i posve duhoviti predgovor, kojim nas autori upozorovaju na užas sastojaka od kojih je torta napravljena, a isto tako žele i srećne praznike i dobar novogodišnji provod.
Nešto više o samim pričama saznajemo od Kristijana Šarca, saradnika sajta SF-Serbia (www.sf-serbia.com) na kojem je prvi put i objavljen njegov prikaz ove antologije:
Andrea Baskin, mlada spisateljica koja iza sebe već ima jedan roman (Čovek bez lica), donosi nam priču “Ko se zadnji smeje”. Mark, Sendi i Džesika novu godinu dočekuju u prirodi uz logorsku vatru, pričajući urbanu legendu o kasapinu koji otima devojke (priča me je podsetila na seriju “Da li se plašite mraka”, ko zna, možda i bude ekranizirana).
Boris Mišić je naš saradnik, koji iza sebe ima iskustvo pisanja za razne fanzin listove, nam dolazi sa pričom “Noćna straža”, u kojoj nam donosi novogodišnju noć na ratištu, među ruševinama nepoznatog sela u Bosni, gde vojnici prave orgije sa lakom ženskom iz obližnjeg gradića, ali nešto iz magle ih vreba…
Goran Segedinac je od ranije poznat publici po svojoj zbirci kratkih horor priča “Iznutra” (ako niste čitali, ispravite to što pre). On nam se predstavlja sa dve priče. „Poklon“ je priča u kojoj mladi bračni par slavi novu godinu dan ranije. Deda mraz će im doneti nezaboravan poklon… „Praznik“ je priča o majci koja i u smrti čini sve za svoje dete.
Igor Ivanišević nam stiže sa debitanskom pričom. “Gong” je gotski horor (ne bih se začudio da su spisatelju uzori Vajld i Po) o neprekidnom protoku vremena i ma kakvu mi uobrazliju stvorili ogledalo će uvek videti istinu.
Ivica Milarić već ima desetak objavljenih priča na raznim mestima, a ovde nam stiže sa pričom “Tetsuo i Čekić”. U njoj pratimo dvojicu japanskih ubica koji rešavaju probleme domaćoj porodici, a to su suparnički tabor i nova droga na tržištu koja može da izmeni svet. No, da li će nam se dopasti promene koje nosi supstanca…
Milka Knežević Ivašković, tvorac šest romana i nekoliko zbirki, ovom prilikom nam stiže s pričom „Poklon za lanjske snegove“, u kojoj je glavna junakinja ludo zaljubljena u svog doktora (očigledno psihjatra), koji se drži na profesionalnoj distanci. A junakinju kroz priču prati Rudolf (za koga više ni sam ne znam dal je brat ili druga ličnost). A da bi sve bilo fino i krasno, naša junakinja pravi plan po kom će zauvek biti jedno sa svojim ljubljenim…
Radoslav Slavnić je još jedan saradnik našeg portala, iza sebe ima jedan roman (“Nemezis”), a ovde nam stiže s pričom „Partija“, u kojoj nam priča koliko je teško biti drukčije seksualno orjentisan u Srbiji. A ako vas uz to pritiska užas jedne noći, život može postati neiždrživ, baš takav slučaj je sa glavnim junakom ove priče Markom. Uz sve to, svaka novogodišnja noć nosi i igru sa sobom, igru na život i smrt. Pred Markom je iskušenje koje će ga dovesti dotle, da bira ostati čovek ili i sam postati monstrum…
Saša Robnik je poznat po svojoj zbirci priča (“Anđeli na kocki šećera”). Ovde nam donosi pripovest „U magli“ u kojoj se dva prijatelja voze pustopoljinom Romanije, no umesto laganog puta kući ulaze u zonu sumraka. Put će ih odvesti ravno s onu stranu Života/smrti…
Stevan Šarčević je zastupljen u više zbirki kratkih priča. A u tortu je umesio dve priče. “Frekvencija” nas vodi na sud, gde optuženi roker deluje kao da nade nema (optužba glasi: “Muzikom naveo na samoubistvo više ljudi”). A onda obrt, čudesna advokatica ga ipak izvlaći. Ako ste mislili da advokatica neće imati rendevu sa đavolom i tu ste grdno pogrešili (jer logično spasila je krivca)… „Ponoćna zvona“ su priča o studentu koji je šmokljan, a biva pozvan na novogodišnju žurku od strane žešče ribe. Njegov dolazak je odmah primećen, i tako vođen sigurnom rukom domaćice odveden putem alkohola i orgija, ali to nije sve… Nadam se da nisam previše otkrio i da će te i sami pročitati ove sjajne i raznovrsne priče.
Iz znatno opširnijeg komentara Lidije Beatović, objavljivane spisateljice naučne fantastike, izdvojili smo sledeće:
Odmah da priznam: i pored njegove knjiške forme, ja ovo izdanje nisam smatrala „knjigom“ tokom čitanja. Nema ničeg negativnog u ovom mom zapažanju, naprotiv, ali tome ću se vratiti kasnije.
Za razliku od autorske zbirke u kojoj autori početnici nude desetak jedan-drugom-generički-sličan radova, ovde se otvara veća mogućnost da u nekolicini priča različitih autora i različitih svetonazora nađete nešto za sebe, a već to samo po sebi više opravdava postojanje samog izdanja. Isto tako, ovo je izdanje koje ne traži ama baš ništa što dobronameran čovek ne bi bio u stanju da pruži: ne traži pare, ne uzima tržište, ne očekuje ama baš ništa osim prilike da dođe do onih koje će možda zanimati. Tako da, oni koji to mogu i žele neka pomognu savetom i prilogom, a oni koji to nisu stanju, nek se prisete da u svetu u kom ionako već cvate hiljade svakoraznih cvetova i ovaj ima jednakog prava na svoje parče neba.
